User Tools

Site Tools


kompletna_lista_bsd_sistema_i_projekata

Glavne BSD grane

FreeBSD

Homepage: http://www.freebsd.org/

FreeBSD je Unix-like slobodni operativni sistem koji vodi poreklo iz AT&T UNIX-a preko Berkeley Software Distribution (BSD) grane kroz 386BSD i 4.4BSD. Radi na procesorima kompatibilnim sa Intel x86 familijom procesora, kao I na DEC Alpha, UltraSPARC procesorima od Sun Microsystems, Itanium (IA-64), AMD64 i PowerPC procesorima. Radi I na PC-98 arhitekturi. Podrska za ARM i MIPS arhitekture je trenutno u razvoju. Početkom 1993. godine Jordan K. Hubbard, Rod Grimes i Nate Williams su pokrenuli projekat čiji je cilj bio rešavanje problema koji su postojali u principima razvoja Jolitzovog 386BSD-a. Posle konsultovanja sa tadašnjim korisnicima sistema, uspostavljeni su principi i smišljeno je ime - FreeBSD. Pre nego što je konkretan razvoj i počeo, Jordan Hubbard je predložio je firmi Walnut Creek CDROM (danas BSDi) da pripreme distribuiranje FreeBSD-a na CD-ROM-ovima. Walnut Creek CDROM su prihvatili ideju, ali i obezbedili (tada potpuno nepoznatom) projektu mašinu na kojoj će biti razvijan i brzu Internet konekciju. Bez ove pomoći teško da bi FreeBSD bio razvijen u ovolikoj meri i ovolikom brzinom kao što jeste. Prva distribucija FreeBSD-a na CD-ROM-ovima (i naravno na netu) bila je FreeBSD 1.0, objavljena u decembru 1993. godine. Bila je zasnovana na Berkeley-evoj 4.3BSD-Lite (“Net/2”) traci, a naravno sadržala je i komponente 386BSD-a i mnoge programe Free Software Foundation (fondacija besplatnog- slobodnog softvera). Nakon što je Novell otkupio UNIX od AT&T-a, Berkeley je morao da prizna da Net/2 traka sadrži velike delove UNIX koda. Posle sudskog spora, dogovoreno je da Berkeley pripremi 4.4BSD-Lite distribuciju iz koje će biti izbačeni pojedini delovi koda. Od tada su BSD i UNIX, kontradiktorno, dve različite stvari. Svi korisnici Net/2 traka bili su prinudjeni da predju na 4.4BSD-Lite. Ovo je uključivalo i FreeBSD, tako da je pred projektom bio zadatak da dovrši sistem bazirajući se na novoj i nepotpunoj 4.4BSD-Lite distribuciji. Veliki delovi sistema su ponovo isprogramirani tako da je u novembru 1994. godine objavljena FreeBSD 2.0 distribucija koja je napokon mogla legalno da se distribuira preko neta i CDROM-ova. FreeBSD je najcesci slobodni operativni sistem koji se pojavljuje u Netcraft-ovoj listi 50 web servera sa najduzim uptime-om.

Download: http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-1/books/handbook/mirrors-ftp.html

OpenBSD

Homepage: http://www.openbsd.org/

OpenBSD je slobodan Unix-like kompjuterski operativni sistem koji vodi poreklo iz Berkeley Software Distribution (BSD), Unix derivata kreiranog na Kalifornija Univerzitetu, Berkli. Izdvojio se iz NetBSD-a, najstarijeg od tri glavna operativna sistema zasnovana na BSD-u, koji su danas jos uvek aktivni (treci je FreeBSD). OpenBSD projekat je 1996. započeo Theo De Raadt, jedan od glavnih programera projekta NetBSD. Umesto velike portabilnosti, OpenBSD se orijentisao ka sigurnosti. OpenBSD je operativni sistem sa izrazito jakim security-em, kao i sa kriptografijom (Blowfish, OpenSSH, PRNG, OpenSSL…) integrisanom u sam sistem. Takodje, programeri OpenBSD- ja su od 1996. godine počeli sa detaljnim pregledom koda kernela u potrazi za potencijalnim bug-ovima i exploit-ima, što je rezultiralo ispravljanju mnogih grešaka u kodu pre nego što su one i bile primećene u drugim sistemima. OpenBSD trenutno radi na 16 different hardware razlicitih hardverskih platformi, ukljucujuci DEC Alpha, Intel i386, AMD AMD64 i Motorola 68000 procesore, Appleove PowerPC masine, Sun SPARC i SPARC64-based kompjuterima, VAX i Sharp Zaurus. Logo I maskota OpenBSD- a je Puffy, riba fuktac. OpenBSD je svakako najimpresivniji operativni sistem današnjice sa aspekta bezbednosti.

Download: http://www.openbsd.org/ftp.html

NetBSD

Homepage: http://www.netbsd.org

NetBSD je verzija otvorenog koda BSD operativnog sistema. Bila je to druga zvanicno izdata BSD varijacija otvorenog koda, nakon 386BSD, koja se I dalje aktivno razvija.. NetBSD je nastao sa ciljem da se poboljša mehanizam razvoja 386BSD-a. Ljudi iz firme Virginia Tech uzeli su za osnovu 386BSD i Net/2 traku i počeli su sa portovanjem BSD-a na računare Macintosh. Razvoj se ubrzo proširio i na Atari ST, Amiga, i PC platforme. Kako se projekat razvijao, postalo je očigledno da će FreeBSD biti namenjen za i386, a NetBSD za sve ostale platforme. Ime je dobio zato što je do 1998. godine rad na njemu bio vezan isključivo za Net, a komunikacija medju developer-ima je bila bazirana na chat-u i mail-u. Cuvena po svojoj portabilnosti I kvalitetu dizajna I implementacije, cesto se koristi u embedded sistemima I sluzi kao pocetna tacka za portovanje ostalih operativnih sistema na nove arhitekture. Danas snaga NetBSD-a leži u podršci za čak 55 hardverskih platformi. NetBSD je postao stabilni, multiplatformski, istraživački orijentisan operativni sistem. Posvećenost ka portabilnosti uticala je na druge operativne sisteme da i oni pružaju podršku za više platformi. Nekoliko operativnih sistema (OpenBSD, KAME, Darwin, MacOS X) izvedeno je direktno iz NetBSD-a.

Download: http://www.netbsd.org/mirrors/

DragonFly BSD

Homepage: http://www.dragonflybsd.org/

DragonFly BSD operativni sistem je grana FreeBSD-a. Matt Dillon, dugogodisnji FreeBSD i Amiga developer, zapoceo je rad na DragonFly BSD-u Juna 2003 I najavio ga na FreeBSD mailing listi 16-tog Jula 2003. Dillon je zapoceo DragonFly verujuci da ce metode I tehnike koje su prihvacene za threading i SMP u FreeBSD 5 dovesti do nedovoljno funkcionalnog sistema koji ce biti veoma tezak za odrzavanje. Hteo je da resi ove navodne probleme unutar FreeBSD projekta. Zbog konflikta koji je trajao sa ostalim developerima zbog implementacije njegovih ideja u FreeBSD-u, I drugih razloga, njegova mogucnost da direktno menja FreeBSD kod je opozvana. Uprkos ovome, DragonFly BSD i FreeBSD projekti jos uvek rade zajedno razmenjujuci resenja za bagove, updejte drajvera I ostalih poboljsanja sistema. Sa namerom da bude “logicki nastavak FreeBSD 4.x serije”, DragonFly se razvija u potpuno drugacijem pravcu od FreeBSD 5, ukljucujuci novu Light Weight Kernel Threads (LWKT) implementaciju I light weight ports/messaging sistem. Mnogi koncepti planirani za DragonFly su inspirisani AmigaOS-om. Za korisnike sa prostora bivse Jugoslavije, zgodno je napomenuti da DragonflyBSD podrzava srpski locale.

Download: http://www.dragonflybsd.org/community/download.cgi

Bitrig

Homepage: https://www.bitrig.org

Bitrig je fork OpenBSD iz juna 2012. Proklamovani ciljevi su: fokus na amd64 i armv7 arhitekturu, zasnovanost na clang (3.6) kompajleru i njemu odgovarajucem toolchain-u zasnovanom na libcc++ i libcc++abi umesto na GNU libstdc++

Download: https://www.bitrig.org/downloads.html

Ostali BSD projekti

PCBSD

Homepage: http://www.pcbsd.org/

PC-BSD je Unix-like, operativni sistem, orientisan ka desktop korisnicima, koji se zasniva na FreeBSD. Ima za cilj jednostavnu instalaciju koriscenjem grafickog programa za instalaciju, koji je odmah spreman za rad tako sto koristi KDE kao osnovni, pre-instalirani graficki korisnicki interfejs. PC-BSD projekat tranutno radi na razvijanju grafickog softverskog programa za instalaciju koji bi instalirao pre-built softverske pakete.

Download: http://www.pcbsd.org/?p=download

DesktopBSD

Homepage: http://www.desktopbsd.net/

DesktopBSD ima za cilj da bude stabilan I snazan operativni sistem za desktop korisnike. DesktopBSD kombinuje stabilnost FreeBSD-a, koriscenje I funkcionalnost KDE okruzenja I jednostavnost specijalno razvijenog softvera koji omogucuje lako koriscenje I instalaciju.

Download: http://www.desktopbsd.net/index.php?id=73

Darwin

Homepage: http://developer.apple.com/opensource/index.html

Darwin je slobodan, Unix-like sistem otvorenog koda izdat od strane Apple Computer 2000 godine. On je i jezgro komponenata na kojima je razvijen Mac OS X. Aprila 2002 ISC i Apple su stvorili OpenDarwin. OpenDarwin kreira svoja sopstvena izdanja Darwin OS-a. Zapazeni pod-projekat OpenDarwin-a je DarwinPorts, koji ima za cilj prikupljanje sledece generacije kolekcije portova za Darwin. Darwin developeri su 2000 odlucili da usvoje maskotu, I odabrali Hexley the platypus-a izmedju ostalih ucenika kao sto su Aqua Darwin fish, Clarus the dogcow, i orca.

Download:

MacOS

Homepage:

Mac OS, inace skracenica za Macintosh Operating System, je ustvari serija operativnih sistema sa grafickim korisnickim interfejsom razvijenih od strane Apple Computer za njihovu Macintosh liniju kompjuterskih sistema. Cesto se kaze da je Mac OS popularizovao graficki korisnicki interfejs. Prvo je predstavljen 1984 godine sa originalnim Macintosh 128K. Termin “Mac OS” nije ustvari postojao do trenutka kada je javno koriscen sredinom devedesetih. Od tada se taj termin ukljucuje u svim verzijama Mac softvera. Ranije verzije Mac OS-a su bile kompatibilne samo sa Makintoshima koji su se zasnivali na Motorola 68000, dok su kasnije verzije postale kompatibilne sa PowerPC (PPC) arhitekturom. U skorije vreme, Mac OS X je postao kompatibilan sa Intelovom x86 arhitekturom.

TrustedBSD

Homepage: http://www.trustedbsd.org/

TrustedBSD projekat daje set pouzdanih ekstenzija FreeBSD operativnom sistemu, pocetno zapocet od strane Robert Watson-a. Cilj projekta je da se implementiraju koncepti iz Opstih Kriterijuma za Bezbednosnu Procenu Informativnih Tehnologija (pogledajte Orange Book). Ovaj projekat je jos uvek pod razvojem, I dosta ovih pouzdanih ekstenzija je integrisano u FreeBSD 5.x, 6.x, I sada 7.x current razvojnoj traci. Glavni fokus TrustedBSD projekta je rad na kontroli pristupnih lista, auditing, prosirenim atributima, I obavezne kontrole pristupa. Dok vecina komponenata TrustedBSD projekta zavrsava u glavnim izvorima za FreeBSD, ovo nije njihovo jedino odrediste. Velika vecina opcija pronalazi put I do OpenBSD-a i Appleovog Darwin-a. Kao deo TrustedBSD projekta, postoji I port NSA's FLASK/TE implementacije u SELinux-u koja radi na FreeBSD-u.

MicroBSD

Homepage: http://www.microbsd.net/

MicroBSD je grana OpenBSD-a 3.0, potomka UNIX-like BSD operativnih sistema, ciji je projekat zapoceo u Junu 2002. Cilj MicroBSD-a je da se napravi slobodan I potpuno siguran, kompletan sistem u malom pakovanju.. Prva faza razvitka je prvobitno napustena, ali je projekat ponovo obnovljen od strane nove razvojne grupe.

Download: http://www.microbsd.net/downloads/index.html , http://dione.jtan.com/pub/fwimage.iso.gz

MirOS BSD

Homepage: http://mirbsd.de/ http://mirbsd.mirsolutions.de/

MirOS BSD (ili MirBSD) je bezbedan operativni system koji je zapocet kao grana OpenBSD-a 3.1 u Avgustu 2002. Namera je da se odrzava bezbednost OpenBSD-a sa kojim se redovno sinhronizuju update-ovi koda. Objedinjuje kod iz raznih drugih izvora, posebno od NetBSD-a.

Download: http://f.scarywater.net/miros/ (BitTorrent)

ekkoBSD

Homepage: http://www.ekkobsd.org/

ekkoBSD je Unix-like operativni sistem zasnovan na OpenBSD-u 3.3, ali ukljucuje I kod ostalih BSD- like operativnih sistema. Njegov fokus je na bezbednosti I lakoj administraciji. Osnovna instalacija ekkoBSD daje e-mail server, web server, ssh i nekoliko drugih servisa koje bi normalno trebali biti dodati I osigurani. Projekat je osnovao I odrzavao Rick Collette, I kod je odrzavan od strane mnogobrojnih programera. Od samog pocetka koncept ekkoBSD-a je bila implementacija “Single Servera”. Ovo je nesto kao zastitni zidovi na jednom flopiju, rescue diskovi itd. kao npr PicoBSD. Kraj ekkoBSD projekta je najavljen na njihovoj stranici 18-tog Jula 2004 godine.

EclipseBSD

Homepage: http://www.bell-labs.com/project/eclipse/release/

Eclipse Operativni sistem je podloga za testiranje Quality of Service (QoS) koji se razvija na Information Sciences Research Center u Bell-Labs, Lucent Technologies. Trenutna verzija Eclipse-a, koju se naziva Eclipse/BSD, se zasniva na FreeBSD verzije 3.4., I kompatibilna je sa FreeBSD-om, podrzavajuci iste sistemske pozive, protokole, drajvere I aplikacije.

Download: http://www.bell-labs.com/project/eclipse/release/downloads.html

BSDeviant

Homepage: http://bsdeviant.unixpunx.org/

BSDeviant projekat je zapocet od strane Unixpunx I nudi slobodan, Unix-like operativni sistem koji se zasniva na FreeBSD-u. Oni naglasavaju “lakocu koriscenja” (I za nove I za iskusnije korisnike), bezbednost, i trud da kod bude portabilan I sto je moguce manji, I imaju slogan “Unix; bilo kada, bilo gde”.

Download: http://thepiratebay.org/details.php?id=3345841

WarBSD

Homepage: http://www.warbsd.com/index.html

WarBSD je “Alat za mrezno ispitivanje” za bezicne mreze a zasniva se na FreeBSD 5.0 (tzv. war driving kit). Inspirisan je WarLinux-om.

Download: http://www.warbsd.com/index.html

FreeNAS

Homepage: http://www.freenas.org/

FreeNAS je mali operativni sistem koji se zasniva na FreeBSD-u koji omogucava slobodne servise za Mrezno Cuvanje Podataka (Network-Attached Storage - NAS) kao sto su npr CIFS, FTP i NFS.

Download: http://www.freenas.org/index.php?option=com_content&task=view&id=20&Itemid=32

TrianceOS

Homepage: http://www.trianceware.com/

TrianceOS operativni sistem je potpuni, UNIX-like sistem otvorenog koda koji je potekao od FreeBSD 5. Za sada, TrianceOS radi na Intel i386 arhitekturi. TrianceOS je visoko integrisani sistem. Osim sto je veoma portabilan, sto sadrzi kernel visokih performansi I potice od FreeBSD-a, TrianceOS ima kompletan set korisnickih alata, kompajlera za nekoliko jezika, X Windows sistem, zastitni zid na nivou kernela, I druge alate posebno izgradjenih da rade iznad Grafickog korisnickog interfejsa (GUI), koji svi dolaze sa punim izvornim kodom. TrianceOS Kolekcija Paketa sadrzi preko 175 pre- kompajliranih softverskih binarnih paketa otvorenog koda I hiljade softvera dostupnog sirom sveta.

Live CD-ovi koji se zasnivaju na BSD sistemima

FreeSBIE

Homepage: http://www.freesbie.org/

FreeSBIE je LiveCD operativni sistem koji se podize direktno sa butabilnog CD-a bez procea instalacije ili hard diska. Zasniva se na FreeBSD operativnom sistemu. FreeSBIE koristi Xfce i Fluxbox okruzenja.

Download: http://www.freesbie.org/downloads.php

Frenzy

Homepage: http://frenzy.org.ua/en/

Frenzy je “portablni skup alata sistemskog administratora”, LiveCD koji se zasniva na FreeBSD. Uglavnom sadrzi softver za testove hardvera, proveru fajl sistema, proveru bezbednosti I mreznog podesavanja I analize.

Download: http://frenzy.org.ua/en/download.shtml

FreeBSD Live CD

Homepage: http://livecd.sourceforge.net/

FreeBSD LiveCD Skup Alata ima za cilj da omoguci svakom da generise svoj licno prilagodjeni FreeBSD Live CD. FreeBSD LiveCD je rodjen kao interni projekat Brazilske FreeBSD Korisnicke Grupe (www.fugspbr.org). Osnovni cilje je bio da se stvori alat koji bi omogucio bezbedne dijagnosticke metode, u vanrednim slucajevima I posebno kao rescue disk gde se FreeBSD particijama moze pristupiti (mountovati) samo spolja.

Download: http://livecd.sourceforge.net/download.php

OliveBSD

Homepage: http://g.paderni.free.fr/olivebsd/

OliveBSD je LiveCD koji se zasniva na OpenBSD 3.8 sa IceWM grafickim okruzenjem I razlicitim softverom.

Download: http://g.paderni.free.fr/olivebsd/#download

NetBSD Live CD

NetBSD projekat na Live CD-u.

Download: ftp://ftp.netbsd.org/pub/NetBSD/NetBSD-archive/iso/2.0/i386live.iso (NetBSD LIVE CD)

NeWBIE

Homepage: http://arudius.sourceforge.net/

Ovaj akronim NeWBIE se izgovara bas kao I rec “newbie” (pocetnik) I skracenica je za NetBSD Ware Burned In Economy. Newbie je NetBSD live CD po duhu slican poznatijem FreeSBIE live CD.

Download: http://arudius.sourceforge.net/

Ging

Homepage: http://glibc-bsd.alioth.debian.org/ging/

Ging je Live CD system. Zasniva se na Debian GNU/kFreeBSD (koji se dalje zasniva na Debian, GNU i FreeBSD kernelu). Ging se kompletno sastoji od slobodnog softvera (prema Debian Free Software Guidelines) I ima obavezu da takav ostane.

Download: http://gnu.ethz.ch/ging/ , http://ftp.gnuab.org/pub/ging/

Anonym.OS Live CD

Homepage: http://kaos.to/cms/content/view/14/32/

Anonym.OS je LiveCD operativni sistem, koji se podize sa diska. Glavni fokus je na bezbednom I anonimnom surfanju Internetom. Operativni sistem je OpenBSD 3.8, iako su mnogi paketi dodati da bi se postigao cilj. Koristi Fluxbox za svoj window manager. Anonym.OS je OpenBSD 3.8 Live CD sa jakim alatima za anonimnost I enkripciju konekcija.

Download: http://sourceforge.net/projects/anonym-os/

GuLIC-BSD

Homepage: http://lebrillo.osl.ull.es/projects/gulicbsd/

GuLIC-BSD je LiveCD koji se zasniva na FreeSBIE operativnom sistemu lokalizovanog za Spanski jezik.

Download: ftp://gulicbsd.lebrillo.osl.ull.es/pub/gulicbsd/iso/0.2/

RoFreeSBIE

Homepage: http://linux.softpedia.com/get/System/Operating-Systems/Linux- Distributions/RoFreeSBIE-Live-CD-9067.shtml

RoFreeSBIE je LiveCD zasnovan na FreeBSD-6.0 operativnom sistemu I potice iz Rumunije. RoFreeSBIE znaci Romanian Free System Burned In Economy. Na pocetku je bio zasnovan na FreeSBIE portu uradjenog od strane gufi (Italian Unix Free Group).

Download: ftp://ftp.rofug.ro/pub/projects/ROFreeSBIE/ROFreeSBIE-1.1.iso

BSDLive

Homepage: http://www.ixsystems.com/cgi-bin/store/bsdlive.html

BSDLive je live filesystem CD zasnovan na FreeBSD-u koji moze da stane na business card CD-ROM. Ovo znaci da je to FreeBSD operativni sistem koji ce raditi direktno sa CD- a, ne koristeci vas hard drajv.

Download: http://www.ixsystems.com/cgi-bin/store/bsdlive.html

Bzerk CD

http://www.bzerk.org/projects/bzerkcd/

Zadnja verzija BzerkCD-a je instalacija -current razvojne grane FreeBSD-a. Sadrzi dosta novih opcija, cineci ga vrednim rescue alatom za sistemske adninistratore. Npr automatska detekcija mreze, Splash welcome screen, Netbackup Client, alati za Linux ext2 and ext3 fajl sisteme. Bzerk CD ne sadrzi graficki korisnicki interfejs (GUI). BZERK radi na dodatnom softveru I konfiguracionim fajlovima, cineci Bzerk CD korisnim I sigurnim proizvodnim serverom kao npr. ADSL Firewall/router, Mailserver ili MailHUB, DNS server, Webserver.

Download: http://www.bzerk.org/downloads/bzerkcd.iso.gz

Snarl

Homepage: http://snarl.eecue.com/articles/

snarl je butabilni forensics CD koji se zasniva na FreeBSD-u I koristi autopsy i task od @stake-a kao I scmoo liste poznatih ispravnih checksum-a.

Download: https://sourceforge.net/projects/snarl/

Zastitni zidovi, Ruteri, NAT I embedded projekti koji se zasnivaju na BSD sistemima

m0n0wall

Homepage: http://www.m0n0.ch/wall/

m0n0wall je embedded zastitni zid distribucija FreeBSD-a. Dolazi kao mali imidz koji moze biti stavljen na Compact Flash kartice kao I na CDROM-ovima i hard diskovima. Radi na velikom broju embedded platformi. m0n0wall omogucava web-based konfiguraciju I koristi PHP za graficki interfejs i bootup konfiguraciju. Za svoje konfiguracione parametre koristi samo jedan XML fajl.

Download: http://m0n0.ch/wall/downloads.php

pfSense

Homepage: http://www.pfsense.com/

pfSense zastitni sid koji se zasniva na FreeBSD operativnom sistemu koji je nastao iz m0n0wall-a, I koristi pf paket filter from iz OpenBSD-a. Cilj projekta se razlikuje od m0n0wall-a u tome da pfSense pokusava da ponudi ruting platformu bogatom opcijama.

Download: http://www.pfsense.com/index.php?id=22

m0n0BSD

Homepage: http://www.m0n0.ch/bsd/

m0n0BSD je verzija FreeBSD-a koja je umanjena da stane na Compact Flash karticu, sa fokusom na embedded sisteme kao npr net45xx serija od Soekris Engineering.

Download: http://www.m0n0.ch/bsd/#downloads

TheWall

Homepage: http://thewall.sourceforge.net/

TheWall je kolekcija PicoBSD konfiguracionog stabla i izgradjenih binarnih paketa za razlicite platforme koje omogucuju NAT i zastitni zid za manju mrezu. Cilj theWall prjekta je da se dozvoli korisniku da odmah krene bez potrebe da se uce detalji gradjenja PicoBSD izdanja.

Download: http://thewall.sourceforge.net/

ClosedBSD

Homepage http://www.closedbsd.org/

ClosedBSD je zastitni zid I alat za mrezno prevodjenje adresa koji se podize sa jednim floppy diskom ili sa CDROM-a, I ne treba mu hard drajv. ClosedBSD se zasniva na FreeBSD kernelu, koristi ipfw za upravljanje pravilima, i natd za mrezno prevodjenje adresa. ClosedBSD sadrzi I napredni konfiguracioni menadzer koji se zasniva na ncurses I koji vam omogucava da jednostavno konfigurisete vasa pravila za zastitni zid koristeci filtere protokola, preusmeravanje portova, I mehanizam mreznog prevodjenja adresa koriscenjem jednostavnog menija.

Download http://www.closedbsd.org/downloads.html

PicoBSD

Homepage: http://people.freebsd.org/picobsd/picobsd.html

PicoBSD je verzija FreeBSD 3.0-current koja staje na jedan floppy, koji vam u svojim razlicitim varijacijama dozvoljava da imate bezbedan dialup pristup, mali ruter bez diska ili cak dail-in server. I sve ovo na samo jodnom standardnom 1.44MB flopiju. Minimum za rad je 386SX CPU sa 8MB RAM-a (HDD nije potreban!). Postoje DialUp, Networking i Router verzija.

Download: http://www.freebsd.org/picobsd/picobsd/pb_en-R.bin (router verzija)

fdgw

Homepage http://www.fml.org/software/fdgw/

fdgw je verzija NetBSD/i386 na jednom floppy-ju. Moze da se pokrene na starijoj masini bez HDD. Mozete ga koristiti kao mali ruter, natbox ili ADSL ruter. On je minimalni operativni sistem. Na primer, stari PC (npr IBM PC110) postaje: ADSL router, ruter, natbox, vas kucni zastitni zid…fdgw je ubacen u NetBSD paket (pkgsrc) kao sysutils/fdgw dana 2001/12/26. Pogledajte PR pkg/14171 za vise detalja.

Download: http://www.netbsd.org/Ports/i386/faq.html#onefloppy .

Floppy-1

Homepage http://www.floppy-1.com/

Trenutno su dostupni FLOPPY-1 (firewall, router i vpn gateway) i SQUID-1 (web cache server). Moze se instalirati I na CF kartice. Ako odete na njihovu konfiguracionu stranicu http://www.floppy-1.com/wizard.en.shtml mozete konfigurisati zastitni zid prema vasim potrebama pre downloada tako sto izaberete neki od ponudjenih primera vase mreze, unesete odgovarajuce vrednosti I skinete konfigurisanu verziju.

Download http://www.floppy-1.com/cfdist.shtml.en (za CF kartice)

faof (Firewall On A Floppy)

Homepage: http://www.theapt.org/openbsd/firewall.html

OpenBSD projekat zastitnog zida na jednom floppy-ju. Prjekat je napusten.

Download: http://www.theapt.org/openbsd/foaf-0.6.tar.gz

NetBoz

Homepage: http://www.netboz.net/

NetBoz je live CD. Ne koristi hard disk, sva podesavanja se cuvaju na zasticenoj disketi, cineci ga virtualno imunom na upade I nestanak struje. Projekat je zamrznut.

PsygNAT

Homepage: http://www.feu-nrmf.ph/norbert/projects/psygnat/

PsygNAT je zastitni zid i NAT ruter alatka za i386 koje se podize sa jednog flopi diska. Zasniva se na OpenBSD kernelu I prema tome koristi pf kao osnovno sredstvo sa upravljanje pravilima.

Download: http://www.feu-nrmf.ph/norbert/projects/psygnat/#download

NetBSD/i386 Firewall project

Homepage: http://firewall.dubbele.com/

NetBSD/i386 Firewall je slobodno firewall resenje za one sa stalnom Internet konekcijom. Ovo ukljucuje vecinu dialup i ADSL korisnika, ali I poslovnice sa iznajmljenim linijama. PPPoE podrska i PPTP podrska je dostupna na CD-u.

Download: http://firewall.dubbele.com/how_to_get.html

WifiBSD

Homepage: http://www.wifibsd.org/

wifiBSD projekat je kompletno ruter resenje koje se zasniva na FreeBSD i NetBSD podrzavajuci I zicane I bezicne mreze sa raznim opcijama. Softver je dostupan kao compact flash image ili mali Live CD.

Download: http://www.wifibsd.org/downloads/index.php

Bootable OpenBSD CD

Homepage: http://www.jtan.com/jtanoss/cdboot/

Ovaj projekat vam omogucava da napravite potpuni OpenBSD zastitni zid bez koriscenja hard diska. Sistem se podize sa CDROM-a I cuva konfiguracione informacije na flopiju, USB disku, ili koriscenjem USB CompactFlash citaca. Zasniva se na OpenBSD 3.5.

Download: http://dione.jtan.com/pub/fwimage.iso.gz

emBSD

Homepage: http://embsd.sourceforge.net/

EmBSD je umanjena verzija OpenBSD-a. Koncept emBSD-a je mali operativni system za x86 (ili ostali) hardver koji koristi mali prostor na hard disku ali dajuci potpuno funkcionalni ruter i zastitni zid. Koncept se zasniva na tome da se uopste ne koristi hard disk, nego Compact Flash kartica.

Download: http://www.networkcommand.com/embsd/1.0/i386

WiBSD

Homepage: http://www.wibsd.cz/

WiBSD - The Power for Embedded Systems WiBSD je specijalizovana embedded distribucija FreeBSD operativnog sistema. WiBSD butuje sa Compact Flash kartica, hard diska ili CD-a i radi iz memorije. Sistem se konfigurise sa samo jednog mesta (/etc/rc.conf) I svi ostali konfiguracioni fajlovi su dinamicki kreirani tokom podizanja sistema. Sadrzi opcioni IPFW zastitni zid koji se lako konfigurise.

Download: http://www.wibsd.cz/where.html

CompactBSD

Homepage: http://compactbsd.sourceforge.net/

CompactBSD je set alata koji vam dozvoljavaju da kompresujete OpenBSD na malu (32MB) compact flash karticu za koriscenje u malim embedded serverima. CompactBSD se moze koristiti za bezicne hot spots.

Download: http://prdownloads.sourceforge.net/compactbsd/CompactBSD-0.1.0.tgz?download

BSDBox

Homepage: http://bsdbox.sourceforge.net/

BSDBox je umanjena verzija FreeBSD-a. Slican PicoBSD-u ali staje na flash kartice (CompactFlash, USB, DOC/DOM cipovi, 8MB je dovoljno).

Download: http://sourceforge.net/project/showfiles.php?group_id=110714&package_id=119755

Zajednicka BSD i GNU/Linux izdanja

Debian GNU/NetBSD

Homepage: http://www.debian.org/ports/netbsd/

Debian GNU/kNetBSD je GNU/kNetBSD operativni sistem napravljen od strane Debian-a. To je distribucija GNU operativnog sistema sa NetBSD kernelom, za razliku od vecine ostalih GNU varijacija koje dolaze sa Linux kernelom. Trenutno je dostupan za IA-32 i Alpha arhitekture.

Download: http://www.srcf.ucam.org/debian-netbsd/floppies/

Debian GNU/kFreeBSD

Homepage: http://www.us.debian.org/ports/kfreebsd-gnu/

Debian GNU/kFreeBSD je GNU/kFreeBSD operativni sistem razvijen od Debian developera za i486-kompatibilne kompjuterske arhitekture. To je distribucija GNU operativnog sistema sa Debian package management i FreeBSD kernelom, za razliku od vecine ostalih GNU varijacija koje dolaze sa Linux kernelom. Treba istaci da k u kFreeBSD se odnosi na cinjenicu da je iz FreeBSD-a iskoriscen samo kernel. Ging je Live CD distribucija koja se zasniva na Debian GNU/kFreeBSD.

Gentoo/NetBSD

Homepage: http://www.gentoo.org/proj/en/gentoo-alt/bsd/nbsd/index.xml

Gentoo/NetBSD je projekat spajanja GNU Portage sa NetBSD kernelom. Projekat je zapoceo Damian Florczyk. Trenutno je se radi samo za i386 platformu I sam sistem je nekompletan.

Gentoo/OpenBSD

Homepage: http://www.gentoo.org/proj/en/gentoo-alt/bsd/obsd/index.xml

Gentoo/OpenBSD je Gentoo/*BSD pod-projekat da se ubace Gentoo karakteristike, kao npr Portage u OpenBSD operatvni sistem. Postoji ISO image zasnovan na OpenBSD 3.4 ali vise nje podrzan. Karol Pasternak trenutno radi na Gentoo/OpenBSD 3.8.

Gentoo/FreeBSD

Homepage: http://www.gentoo.org/proj/en/gentoo-alt/bsd/fbsd/index.xml

Gentoo/FreeBSD je Unix-like operativni sistem razvijen od strane Gentoo Linux razvojnog tima da bi doneli principe Gentoo Linux dizajna kao npr Portage u FreeBSD operativni sistem. Gentoo/FreeBSD je deo veceg Gentoo/*BSD projekta.

Komercijalni BSD sistemi

BSD/OS

Homepage: http://www.bsdi.com

BSD/OS (orginalno nazvan BSD/386 I opste poznat kao BSDi) je komercijalna verzija BSD Unix operativnog sistema razvijenog od strane Berkeley Software Design, Inc. (BSDi).

FireFly BSD

Homepahe: http://www.fireflybsd.com/

Firefly BSD je kompercijalno-podrzan operativni sistem koji se zasniva na DragonFlyBSD grani FreeBSD-a.

Stariji I manje poznati BSD sistemi

386BSD

Homepage: http://www.386bsd.org/

386BSD je nastao iz 4.3BSD. 386BSD, poznat I kao JOLIX, je slobodan BSD operativni sistem za Intel 80386. 386BSD inovacije ukljucuju role-based security, ring buffers, self-ordered konfiguraciju, intuitivno podesavanje I instalaciju, peer-to-peer download, I modularni dizajn kernela. 386BSD je dostupan za (nekomercijano) proucavanje na JOLIX.COM. Poreklo koda 386BSD je u 4BSD izdanju Univerziteta Kalifornija. 386BSD je majka tri (slobodna) BSD sistema danas. BSD/386, NetBSD, FreeBSD, BSD/OS, Darwin, OpenBSD I ostali su (direktno ili indirektno) nastali iz 386BSD-a.

2.11BSD

2.11BSD se zasniva na temelju 2.10 izdanja sa nekim ubacenim delovima koji su dosli nakon 4.3BSD- Tahoe. Moze se naci u Ancient UNIX arhivi. 2.11BSD je bio zadnje CSRG izdanje za DEC PDP-11 liniju sistema. Ovo izdanje je odrzavao Steven Schultz sa serijama patchlevel-a. To je pred-izdanje 4.4BSD Lite, I zahteva izvornu UNIX licencu. 2004-02-15 4.3BSD-Quasijarus0c

4.3BSD Quasijarus

Homepage: http://ifctfvax.harhan.org/Quasijarus/

4.3BSD Quasijarus je grana 4.3BSD Tahoe izdanja. CSRG grupa na Berkeley-u je odlucila da pocne sa uklanjanjem podrske za VAX iz BSD nakon 1988, cineci 4.3BSD-Tahoe zadnjim CSRG izdanjem sa podrskom za VAX. Quasijarus projekat je nastavio razvijanje 4.3BSD-Tahoe ponovno ubacivsi ovaj dizajnerski cilj. Quasijarus se moze preuzeti sa Quasijarus Project Web stranice, koji sadrzi distribuciju I dodatne informacije u vezi implementacije I filozofije iza ovog projekta. To je pred-izdanje 4.4BSD Lite, I zahteva izvornu UNIX licencu.

HPBSD

Info: http://www.flux.utah.edu/mike/hpbsd/hpbsd.html

HPBSD je bio port 4.3BSD Unix operativnog sistema za HP 9000, razvijen od Systems Programming Group na Juta Univerzitetu. HPBSD razvoj je zapocet 1987 godine. Cilj je bio da se zameni HP-UX (System V derivat) sa BSD okruzenjem na HP masinama na Juta CS odeljenju, da bi se poboljsala kompatibilnost sa Vaxen koji je radio na BSD-u i Sun radnim stanicama koje su radile na SunOS-u. Port je zavrsen za mesec dana, zahvaljujuci starijem portu BSD-a za HP 9000/200. Osobina po kojoj se HPBSD raspoznavao je bila binarna kompatibilnost sa HP-UX-om. Sam kod za podrsku HP 9000 iz HPBSD je kasnije ubacen u glavno BSD drvo koda, I pojavio se u 4.3BSD-Reno. Zadnja verzija HPBSD-a je bila u Aprilu 1993 godine. Do 1999, jos uvek je postojalo nekoliko masina koje su radile na HPBSD-u.

SunOS

SunOS je bila verzija UNIX operativnog sistema razvijenog od strane Sun Microsystems za njihove radne stanice I serverske sisteme ranih devedesetih godina. Zasnivao se na BSD UNIX-u sa nekim dodacima iz UNIX System V u kasnijim verzijama. SunOS 1.0 se u velikoj meri zasnivao na 4.1BSD I izdat je 1982 godine. SunOS 2.0, izdat 1985, je koristio 4.2BSD kao osnovu I predstavio virtuelni fajlsistem (VFS) i NFS protokol. SunOS 3.0 se podudario sa izlaskom Sun-3 serije u 1986 godini i sadrzao je razlicite alate iz System V. SunOS 4.0, izdat 1989 godine, je migrirao na 4.3BSD osnovu, predstavjajuci novi sistem viruelne memorije, dinamicko povezivanje I implementaciju System V STREAMS I/O arhitekture. Ranih devedesetih Sun je zamenio SunOS 4 koji je nastao iz BSD-a sa verzijom UNIX System V Release 4, koju su nazvali Solaris 2. SunOS 4 je onda retroaktivno nazvan “Solaris 1” u Sun marketinskom materijalu.

NEXTSTEP

Info: http://www120.pair.com/mccarthy/nextstep/intro.htmld/

NEXTSTEP je originalni objektno-orijentisani, multitasking operativni sistem koji je razvio NeXT Computer, Inc. da radi na njegovim odgovarajuicim NeXT kompjuterima (poznati I kao “crne kutije”). NEXTSTEP 1.0 je izdat 18 Septembera 1989 nakon nekoliko pregleda 1986 godine, I zadnjeg izdanja 3.3 pocetkom 1995, I do tada je radio samo na Motorola 68000 familiji procesora (posebno originalnim crnim kutijama), ali I na genericki IBM kompatibilnom x86/Intel, Sun SPARC, i HP PA- RISC. Otprilike u vreme 3.2 izdanja NeXT se udruzio sa Sun Microsystems da bi razvili OpenStep, cross-platformski standard i implementaciju (za Sun Solaris, Microsoft Windows, i NeXT verzije Mach kernela) zasnovanog na NEXTSTEP 3.2. $-tog Februara 1997, Apple Computer je kupio NeXT za $427 miliona, koristeci OpenStep operativni sistem kao osnovu za Mac OS X. OpenStep zaostavstina u Mac- u OS X se moze videti u Cocoa razvojnom okruzenju, gde Objective-C klase biblioteka imaju “NS” prefikse. Postoji I slobodna softverska implementacija OpenStep standarda a to je GNUstep. NEXTSTEP je bio kombinacija nekoliko delova: Unix-like sistem zasnovan na Mach kernelu, plus izvorni kod BSD Unix-a sa UC Berkley, Display PostScript i windowing engine, Objektivni-C jezik, objektno-orijentisani (OO) aplikacioni nivo, razvojni alati za OO nivoe.

DEMOS

DEMOS (skracenica za Диалоговая Единая Мобильная Операционная Система, ДЕМОС), ili “Interaktivni Opsti Portabilni Operativni Sistem”) je bio Unix-like operativni sistem u Sovjetskoj Uniji Bio je to derivat BSD Unix-a. Njegov razvoj je zapocet na Kurchatov Institutu za Atomsku Energiju, Moskva, 1982 godine, a nastavljen u saradnji sa ostalim institutima. Pocetno je bio razvijen za SM-4 (klon PDP-11/40). Kasnije je portovan na Elektronika-1082, BESM, ES EVM.

AOS

AOS FAQ: http://www.uni-giessen.de/faq/archiv/ibm-rt-faq.aos/msg00000.html

Academic Operating System (AOS) je bila IBM-ova verzija 4.3BSD Unix-a za IBM-ov RT. Ponudjen je akademskim institucijama kao alternativa AIX-u, uobicajenom RT operativnom sistemu. Izgleda da je postojala kasnija verzija AOS-a koja je proizasla iz 4.3BSD-Reno, ali nikada nije bila distribuirana u vecem broju.

mtXinu

mtXinu (obrnuto od Unix tm) je bila softverska kompanija nastala 1983, koja je proizvela dva operativna sistema. mtXinu je bio komercijalno licencirana verzija BSD Unix operativnog sistema za DEC VAX. Pocetna verzija se zasnivala na 4.1cBSD; kasnije verzije su se zasnivale na 4.2 i 4.3BSD. more/BSD je ustvari bio mtXinu verzija 4.3BSD-Tahoe za VAX i HP 9000, koji je sadrzao kod HPBSD- a sa Juta Univerziteta. Imao je NFS. Mach386 je bio hibrid Mach 2.5/2.6 i 4.3BSD-Tahoe/Reno za 386 i 486 PC.

Ultrix

Ultrix FAQ: http://www.supelec.fr/decus/faq/faq-ultrix.html

Info: http://www.osdata.com/oses/ultrix.htm

ULTRIX je operativni system koji se zasniva na 4.2BSD UNIX operativnom sistemu sa poboljsanjima iz 4.3BSD i System V Release 2. Sadrzi I razna poboljsanja koja su specificna za Digital hardware sisteme. Prvi Ultrix OS, Ultrix-32, se zasnivao na 4.2BSD sa nekim opcijama iz System V, I izdat je 1984. Njegova svrha je bila da bude cisti Unix za VAX sa podrskom za DEC. Kasnije, Ultrix-32 je ulljucio podrsku za DECnet I ostale odgovarajuce DEC protokole kao sto je LAT. Nije podrzavao VAXclustering. Ubrzo zatim, DEC je ponudio projekat zasnovan na njihovom V7M izdanju.

HBSD (Hair-BSD)

Homepage: http://hbsd.bsdux.com.br/

Projekat HBSD je zapocet 2002, kada su iz IRAPIDA TELECOM osetili potrebu da napuste HDS u serverima (imali su fizickih problema). Trenutna verzija HBSD-a je 2.1b koja poseduje neke alate, medju kojima su: zastitni zid (ipfw), udaljeni pristup (telnet), nat, kontrola protoka (dummynet), qos (altq), i mnoge druge funkcije. HBSD je projekat Christopher Giese-a. Zasniva sa na PicoBSD-u. (Izgleda da se projekat prekida)

Labirynth BSD

Homepage: http://sourceforge.net/projects/labyrinthos/

Labyrinth BSD je stabilna BSD implementacija namenjena prosecnom korisniku.

Download: http://sourceforge.net/project/showfiles.php?group_id=73812

PenBSD

miniBSD

Homepage: http://www.minibsd.org/

miniBSD je projekat za razvijane seta skripti koje samnjuju FreeBSD sistem na malu miniBSD distribuciju pogodnu za male medije kao sto su USB memorije i CF kartice. Velicina distribucije je obicno 12-15MB (staje na 16M flash). To znaci da je nesto izmedju PicoBSD sistema (velicina floppy-ja) i NanoBSD-a ili penBSD-a. miniBSD projekat daje set skripti koje, pocevsi od FreeBSD sistema (4.x, 5.x, 6.x i -CURRENT), automatski skuplja potrebne binarne podatke, libs, config fajlove i na kraju kreira disk imidz koji moze stati na CF karticu ili USB memoriju. Optimalan je izbor za razvoj rutera, bridzeva, zastitnih zidova i vpn gateway-a.

Download: http://www.minibsd.org/download.php

Honey-BSD

Homepage: http://honey-bsd.sourceforge.net/index.html

Projekat I stranica su u izradi.

Ostali projekti zasnovani na BSD sistemima, clanci I tutorijali za pravljenje BSD based sistema

CentreCOM WR54-ID

CentreCOM WR54-ID od Allied Telesys, Co je ruter zasnovan na NetBSD-u. Champaign-Urbana Community Wireless Network The Champaign-Urbana Community Wireless Network je izdao open source wireless system zasnovan na NetBSD-u. Procitajte ovaj clanak za vise informacija o projektu.

http://www.govtech.net/magazine/channel_story.php/94213

FSMLabs-ov RTCore/BSD

Homepage: http://www.fsmlabs.com/

FSMLabs koristi NetBSD kao OS za opstu namenu u njihovim RTCore na BSD (RTCore/BSD) proizvodu. RTCore/BSD je 'veoma brzi, efikasan I mali realtime kernel koji se zasniva na POSIX 10003.13 PS51 specifikaciji. Koristeci dvodelni dizajn kernela, RTCore/BSD pokrece OS kao thread najnizeg prioriteta realtime kernela.

Ghost for Unix (g4u)

Homepage: http://www.feyrer.de/g4u/

g4u je NetBSD bazirani butabilni floppy/CD-ROM koji dozvoljava lako kloniranje PC hard diskova da bi se dobila zajednicka kofniguracija na nekoliko kompjutera koristeci FTP. floppy/CD nudi dve funkcije. Prva je da se kompresovani imidz lokalnog hard diska upload-uje na FTP server. Druga je da se taj imidz vrati preko FTP-a, dekompresuje se I upise na disk; mrezna konfiguracija se dobija putem DHCP-a. Za vise informacija pogledajte g4u web stranicu.

XORP

Homepage: http://www.xorp.org/

XORP, ili Extensible Open Router Platform, je projekat kreiranja ruting sistema otvorenog koda. Prvi put je izdat Jula 2004, I projekat vodi Atanu Ghosh iz International Computer Science Instituta, u Berkeley, California.

Download: http://www.xorp.org/livecd.html

NetBSD Live! CD

NetBSD Live! CD je originalno razvijen od strane Jörg Braun-a, I dozvoljavao je podizanje NetBSD 1.5.2/i386 sa CDROM-a, nekih sistemskih kofiguracija, selekcija X config, onda dozvoljava odabir nekoliko windows menadzera tj KDE. Od tada, NetBSD bazirani Live CD-ovi su bili korisceni u raznim okruzenjima. Mogu se jednostavno kreirati koristeci sysutils/mklivecd paket.

Flashdist

Homepage: http://www.nmedia.net/chris/soekris/

Flashdist je embedded OpenBSD instaler. On instalira OpenBSD na disk, kao npr IDE ili USB CompactFlash adapter, vnode pseudo disk device, hard disk, ili nesto drugo. Dizajniran je da instalira minimalnu verziju OpenBSD-a sa opcijama za umrezavanje. Instalacija radi na takav nacin da se medij uvek mount-uje read-only, osim ako ne postoji potreba da se upisu promene.

http://user.berklix.org/dgw/ (FreeBSD Live FS project)

http://freebie.miraclenet.co.th/server/fwCD/index.html (Building a CD bootable firewall with FreeBSD)

http://www.blackant.net/other/docs/howto-bootable-cdrom-openbsd.php (How to Make a Bootable, Full System OpenBSD 3.2 CDROM)

http://www.freshports.org/sysutils/cdroot/ (Scripts to automate setting up a bootable CD-ROM based FreeBSD system)

https://neon1.net/misc/minibsd.html (miniBSD - reducing FreeBSD)

http://www.daemonology.net/depenguinator/ (FreeBSD remote install)

Pregled popularnosti BSD sistema

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Bsdusage.gif)

Koriscena dokumentacija: Google, Web stranice sistema kao i Wikipedia (posebno: Poredjenje BSD operativnih sistema http://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_BSD_operating_systems)



Dalibor Gudzic soxxx@2006

Dopuna Januar 2009

Ovo je trenutna lista svih izvedenih systema baziranih na FreeBSD-u i OpenBSD-u poznatih učesnicima foruma BSD Srbija. Projekti su podeljeni na aktivne i neaktivne. Takođe smo ulozili izvestan napor da rangiramo aktivne projekte prema njihovoj zanimljivosti.

Activni FreeBSD derivati
Slabo activni i mrtvi projekti bazirani na FreeBSD-u
Activni OpenBSD derivati
Slabo activni i mrtvi projekti bazirani na OpenBSD-u
kompletna_lista_bsd_sistema_i_projekata.txt · Last modified: 2017/04/28 10:25 (external edit)