User Tools

Site Tools


freebsd_5.3_moc_koja_sluzi

Početak priče o Demonu

“Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuni broj zvijeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina šezdeset i šest” - Otkrovenje Jovanovo 13:18

Pitate se zašto sam svoju priču o jednom operativnom sistemu počeo već “ofucanim” biblijskim citatom? Odgovor je jako prost. Bavljenje ovim operativnim sistemom zalazi u domen demonoligije. Polazimo na epski put kroćenja jednog daemona koji će nas provesti kroz neistražene pećine BSD kernela, pustinje prepune moćnih daemona, fatamorgane X servera i rajske bašte grafičkih okruženja. Naš zadatak je jasan: osloboditi princezu i ubiti zmaja…ups, ne, to nije ta priča. Naš zadatak je daleko teži i zanimljiviji. Daćemo sve od sebe da pripitomimo jednog daemona, da nam isti postane najbolji prijatelj, a da naš PC mezimac dobije na poklon verovatno najstabiliniji operativni sistem na tržištu. Priča kaže sledeće…

Na samom početku sage moram istaći da BSD nije tek još jedna Linux distribucija. U pitanju je poseban operativni sistem. Na prvi pogled se svakome čini da je to zapravo ista stvar. Tu je KDE, i Mozilla, naravno OpenOffice i sve ostale divne alatke koje nalazimo u svakoj Linux distribuciji. Linux korisnik bi bio u stanju da se danima igra na BSD mašini, a da ni ne primeti da tu nešto i nije kako treba. Kada naš korisnik pokuša da otvori CD ROM jedinicu shvata da ni nema /dev/cdroma već je tu nešto /dev/acd0. Ako pokuša da upotrebi komandu “mount /mnt/windows(/ dev/hda5)” kako bi ušao na svoju FAT32 particiju shvatiće da nema “hda5” particije. Štaviše, hdau ni traga. Što je još gore vmlinuz je nemoguće naći uopšte nema Linux kernela. U svom očajanju naš korisnik konačno izdaje “uname” komandu i “Knjiga daemona” mu se otvara dajući mu informacije slične ovima :

FreeBSD moyra.net 5.3-RELEASE FreeBSD 5.3-RELEASE#0
Mon Nov 22 20:56:48 CEST 2004
root@moyra.net:/usr/obj/usr/src/sys/MOYRA3 i386

I tako nam se otkrivaju prve tajne vezane za naš zadatak. FreeBSD je samostalni operativni sistem. Negde sam jednom pročitao sledeću stvar:“BSD je ono što dobijete kada gomila Unix hakera sedne i pokuša da prebaci Unix sistem na PC. Linux je ono što dobijete kada gomila PC hakera sedne i pokuša da napiše Unix sistem za PC”. Jedna zanimljiva i istinita izreka. Dakle, da odmah razjasnimo šta je BSD.

BSD stoji za Berkeley Software Distribution. U početku je to bio paket zakrpa i dodataka za zvanični Bell Unix sistem koji je razvijan na Berkli Univerzitetu u Kaliforniji. Vremenom se do te mere razvio da je postao zaseban operativni sistem koji je sadržao dobar deo koda Bell Unix sistema. Naravno, Bell licenca vam je bila potrebna da bi ste koristili sam sistem. Ipak, kod koji je pisan na Berkliju je izdati pod tzv. BSD licencom koja prosto rečeno kaže: “Radite sa kodom šta god vam je volja, samo stavite do znanja da smo ga mi napisali”. Ipak, jednog trena se grupa koja je radila na razvoju koda raspala i nekoliko novih grupa je nastalo na temeljima starog rada. Jedna od njih je bio 386BSD Projekat, koji je uzeo BSD kod i uredio ga da radi na i386 platformi. Vremenom je i taj projekat doživeo podele na FreeBSD i NetBSD koji je opet iznedrio OpenBSD projekat. Naša priča će nas uglavnom voditi kroz svet FreeBSDa.

Kao što u naslovu stoji, BSD je namenjen da služi. Zaštitni znak FreeBSDa je “Beastie(Zverko)” daemon ne demon. To znači da se pre svega radi o moćnom serverskom okruženju. Ipak, BSD u sebi nosi sve potrebne aplikacije za svakodnevnu poslovnu ili kućnu upotrebu. Primera radi, ovaj tekst je pisan na FreeBSD 5.3 mašini pri čemu je korišćen OpenOffice.ORG 1.1.3, a sve to u Enlightmentu. Dakle, FreeBSD jeste serverski operativni sistem ali ne mora to biti ako vi to ne želite. Ja to nisam želeo.

Naša prva dva zadatka će biti da otkrijemo tajne BSD licence i način na koji se daemon priziva.

Kako sam ranije naveo suština BSD licence se sastoji u tome da kod možete koristiti do mile volje i na način koji vam odgovara dokle god navedete ko je kod stvorio. Zbog toga ćete delove BSD koda naći u Apple OSX, Linuxu, pa čak i u nekim aplikacijama koje izdaje Mikrosoft. Dakle, suština BSD licence je jako prosta. Sa druge strane, Linux je izdat pod GPL licencom. Suština GPL licence je da je kod otvoren i slobodan. No, tu postoji jedna caka, ako kod koristite da bi ste napravili neki nov program moraćete da date izvorni kod i da program izdate pod GPL licencom. Ovo obezbeđuje da svi derivati osnovnog koda ostanu slobodni.

Za krajnjeg korisnika licenca Linuxa ili BSDa nije sporno pitanje. U svakom slučaju je to slobodan softver. Ako ste programer onda se tu stvari malo komplikuju. BSD advokati kažu da je njihova licenca slobodnija, dok Linux advokati kažu da njihova licenca omogućava da slobodan softver ostane slobodan. Za našu priču to i nije tako bitno. Ali ako baš nemate šta da radite samo posetite neku IRC chat sobu posvećenu BSD ili Linuxu i postavite pitanje:“Šta je bolje GPL ili BSD licenca?”, pa mi javite kako ste prošli.

Načini prizivanja daemona su različiti. S'obzirom da se radi o mrežnom operativnom sistemu BSD pre svega možete instalirati preko mreže tj. direktnim preuzimanjem sa Interneta. Naravno, tu je i prastara CDROM metoda prizivanja. Ukoliko posedujete širokopojasnu vezu sa Internetom možete preuzeti ISO datoteke sa http://www.freebsd.org. Diskove možete kupiti i kod nekog od naših prodavaca GNU/Linux sistema po različitim cenama. Ipak, vama je potreban samo prvi instalacioni disk tako da nema razloga da kupujete komplete BSD sistema koji variraju od četiri pa do dvanaest diskova. Ostali diskovi nude “bootonly” instalaciju namenjenu mrežnom instaliranju i “mininst” koja instalira samo najpotrebanije delove sistema.

Za one ambicioznije tu je i zvanično FreeBSD pakovanje koje možete nabaviti po ceni od oko US$40. Dva dodatna diska koja idu uz zvaničnu distribuciju će vam uštedeti vreme potrebno za skidanje nekih aplikacija pošto nose niz neophodnih programa. Za više informacija pogledajte zvaničnu FreeBSD prezentaciju na adresi http://www.freebsd.org. Bez obzira koji način prizivanja izaberete ostaje pitanje kog daemona prizvati. Trenutno postoje tri glavne porodice daemona sada već napuštena grana 4.x, nova 5.x grana koja je ušla u stabilno izdanje i 6.x grana koja tek treba da se razvija.

Koju ćete granu izabrati zavisi isključivo od vas i vaših potreba. FreeBSD 5.3 je najnoviji proizvod BSD Projekta i predstavlja zaista zapanjujuć operativni sistem. 4.x grana je, kao sto sam rekao, napuštena i ušla je u istoriju. Što se tiče 6.x grane ona je još uvek u fazi izrade i testiranja tako da se ne može preporučiti ni za šta do za beta testiranje. Sada ću vam dati vremena da odličite kog daemona ćete prizvati. Odmorite se jer su pred nama velike epske avanture. U nastavku priče ćemo otvoriti vrata daemonskog sveta i prizvati daemona da se pojavi instalacija, početi veliku borbu da daemona ukrotimo konfigurisanje, i raditi još dosta dodatinih zadataka…ali o tome kasnije.

~ Marko Milenović

freebsd_5.3_moc_koja_sluzi.txt · Last modified: 2017/04/28 10:25 (external edit)