User Tools

Site Tools


desktopbsd_-_freebsd_za_obican_narod

Lakoca na kojoj mnoge GNU/Linux distribucije mogu pozavideti

KAKO STVARI STOJE, DISTRIBUCIJA BAZIRANIH NA FREEBSD-U JE SVE VIŠE, I SVE LAKŠE SE KORISTE I INSTALIRAJU. EKSPANZIJA *BSD DISTRIBUCIJA JE VEOMA KORISNA POJAVA KOJA BI TREBALO DA SKRENE PAŽNJU JAVNOSTI SA GNU/LINUX SISTEMA I PRIBLIŽI FREEBSD KERNEL ŠIREM KRUGU KORISNIKA.

Osnovni uzroci manjeg broja korisnika operativnog sistema FreeBSD su relativno komplikovana instalacija i podešavanje. Mnoge relativno trivijalne funkcije zahtevaju kompajliranje kernela što je i na GNU/Linux sistemima problem vecini korisnika, a da ne govorimo o kompleksnom i naprednom FreeBSD kernelu. U poslednje vreme se na sceni pojavljuju operativni sistemi bazirani na ovom kernelu koji nude mogucnost instalacije u grafickom režimu. DesktopBSD je novajlija na sceni user-friendly *BSD distribucija i svakako ima šta da pokaže.

Instalacija

Jedna od najvecih inovacija, zbog koje bi korisnik koji se opredeljuje za FreeBSD sistem trebalo da izabere DesktopBSD, je instalacija u grafickom modu. Ne samo što za instalaciju nije potrebno dešifrovati brojne poruke po konzoli, vec se instalacija svodi na nekoliko klikova mišem. Po podizanju sistema i instalacionog programa, pred korisnikom se prikazuje jednostavan intefejs koji ce obaviti sav posao u vezi sa instalacijom. Kao što je poznato, pažnju treba obratiti na particionisanje diska i odabir particije na kojoj e DesktopBSD obitavati. Pre toga treba obratiti pažnju na instalaciju boot loadera, pri cemu instaler nudi nekoliko opcija. Ukoliko instalirate DBSD kao jedini operativni sistem, slobodno možete odabrati opciju instalacije boot loadera u MBR. Ukoliko imate još operativnih sistema, preporucuje se opcija ostavljanja postojeceg boot loadera, osim ako na sistemu imate jedino Windows. Sam proces je sveden na minimum, što znaci da nema zasebnog odabira particije i pravljenja 'slajseva' kao što je slucaj kod FreeBSD sistema. Instaler prikazuje sve postojece particije na sistemu, pri cemu je dovoljno obrisati partici ju planiranu za DBSD i na njenom mestu napraviti novu. Fajl sistem se pravi automatski tako da je ceo postupak sveden na minimum. Valja pomenuti jednu veoma bitnu stvar, da treba dobro upamtiti velicinu particije planirane za DBSD, jer instaler ne nudi oznacavanje particija. Ovo može biti veoma nezgo dno ukoliko imate nekoliko particija slicne velicine, jer može do i do brisanja pogrešne particije usled nemoguc nosti prepoznavanja. Zato oprez.

Ostatak instalacionog procesa je trivijalan i svodi se na kopiranje DesktopBSD sistema sa CD-a na hard disk. Zadivljuje brzina instalacije, jer je kompletan sistem instaliran za zadivljuju ih 5 minuta,što je apsolutni rekord. Nakon obavljene instalacije sledi restart sistema. Ostatak podešavanja se obavlja nakon prvog podizanja instaliranog sistema i svodi se na dodavanje korisnika i unošenje root lozinke. Posle ovih koraka, korisnik ima mogucnost da procita uvodnu dokumentaciju koja bi trebalo da objasni manipulaciju particijama i podešavanje mrežnih interfejsa. Nakon toga se treba pozabaviti KDE-ovim arobnjakom, i sistem je spreman za eksploataciju.

DesktopBSD na radnom mestu

DBSD je veoma uredno prepoznao vecinu hardvera na test mašini, u okvirima koje FreeBSD kernel dozvoljava. Narocito raduje injenica da je problemati ni nforce2 cipset konacno valjano podržan u FreeBSD kernelu, pa KDE svoje pokretanje objavljuje i preko zvucnika. Pri podizanju sistema se može primetiti da se automatski ucitava pregšt modula za zvucne cipove što pokazuje da je DBSD sposoban da automatski pokrene sve zvucne kartice podržane u FreeBSD-u. Ruku na srce, nforce mreža ne radi, za šta treba kriviti FreeBSD kernel. Posebno raduje automatsko ucitavanje atapicam modula, pa rezanje diskova bez intervencije korisnika u kernelu ne bi trebalo da bude problem. Kako bi DBSD izgledao što primamljivije, boot proces je pokriven splash slikom, koju sledi automatsko pokretanje KDM login menadžera tako da je konzola maksimalno izbacena iz vidokruga korisnika, kako bi sistem bio što više user friendly.

X server je poveren Xfree86 serveru u verziji 4.3 koji je sav graficki hardver prepoznao veoma uredno. 3D drajvera za nVidia graficke cipove nema i on se mora naknadno instalirati. Podrazumevano i jedino graficko okruženje je KDE u verziji 3.4.

Radna površina izgleda veoma prijatno i na njoj se nalaze precice ka home direktorijumu, dokumentaciji, podešavanjima i mrežnim konekcijama. Pored standardnih apleta i precica ukljucenih u panel, pažnju skrecu apleti namenjeni manipulaciji particijama i mrežnim konekcijama, koji se pominju u uvodnoj dokumentaciji. Montiranje EXT2 i EXT3 particija zahteva rucno ucitavanje modula za podršku ovih fajl sistema komandom

# kldload ext2fs.ko

Bilo bi lepo kada bi sam sistem obavljao ovaj posao, pa evo stavke za TODO listu. Podešavanje mreže je pomocu prisutnog apleta veoma lako, pod uslovom da je mrežni hardver podržan, naravno.

KDE je prisutan u potpuno minimalistickoj varijanti, što podrazumeva samo osnovne programe i alate. Multimedijalni programi ne postoje, dok su internet i grafika ostavljeni KDE aplikacijama. Jednom recju, instalacijom DesktopBSD-a dobijate osnovu koji treba nadograditi. Ovakva situacija dovodi do zakljucka da DBSD mogu efikasno instalirati samo korisnici sa brzom internet vezom.

Na pomen instalacije dolazimo do drugog velikog inovativnog momenta prisutnog na DesktopBSD sistemu, a to je graficki interfejs za instalaciju paketa pomocu port sistema. Pomenuti alat je napravljen kao modul za KDE Kontrolni centar, što je veoma mudar potez. Na ovaj nacin se izbegava zbunjivanje korisnika specificnim kontrolnim centrima, kao što je slucaj kod mnogih GNU/Linux distribucija. Naravno, korisnici Gnoma na primer ovo nece pozdraviti, ali po podrazumevanim postavkama, ovo izgleda veoma efektno. Sam alat je predvidjen da zamenikonzolu u poslovima osvežavanja i manipulacije bazom paketa. Moguce je obavljati CVSup, instalaciju ili uklanjanje paketa, kao i pregledati stablo dostupnih i instaliranih paketa. Ovaj alat u kombinaciji sa brzom internet vezom, instalaciju i ažuriranje sistema cini lakim cak i za apsolutne pocetnike, što je c c c veliki korak za celu granu BSD operativnih sistema. Pored funkcionalnosti, interfejs se može pohvaliti i veoma atraktivnim izgledom koji u kombinaciji sa KDE temama cini efektnu celinu. GNU/Linux sistemi se više ne mogu hvaliti da su jedini sa lakim sistemima za instalaciju paketa kao što su Yast ili Synaptic, jer i FreeBSD sada ima user friendly interfejs za instalaciju.

Funkcionalnost osnovnog sistema koji se dobija instalacijom sa CD-a je diskutabilan, jer je odabir programa tako mali da je instalacija novih programa neophodna. Tada DesktopBSD dolazi do punog izražaja.

PCBSD je dobio ozbiljnog konkurenta, koji ga je na polju user friendly FreeBSD distroa, za sada, pretekao. DBSD nema svoj format paketa vec koristi originalne FreeBSD pakete što je veoma dobro rešenje, koje provereno uspešno funkcioniše na samom FreeBSD-u; takodje, ostavlja veoma dobar utisak lakocom instalacije i korišcenja. Postoje propusti koje treba ispraviti u novim verzijama, ali sistem i u trenutnoj formi zaslužuje toplu preporuku svim novajlijama u FreeBSD svetu.

~ Ivan Jelic

desktopbsd_-_freebsd_za_obican_narod.txt · Last modified: 2017/04/28 10:25 (external edit)